Генијални енглески инжењер који је поставио научне основе модерне бродоградње. Иако свестран инжењер (који је помагао Брунелу у изградњи Great Western железнице) море и бродови су га увек страствено привлачили и заокупљали његов ум.

Рођен је у Девону у угледној породици, а образовао се у Оксфорду, где је и почео да изучава отпор и пропулзију бродова. Од 1859. спровео је серију моделских испитивања у савременом базену који је изградио на сопственом имању у Торкију (Torquay). Први је понудио ефикасан начин за прорачун отпора брода, поделивши га на отпор трења и преостали отпор. Да би одредио отпор трења, Фруд је вукао равне плоче различите храпавости и површине. Фрудову рашчлану је 1957. (читав век након експеримента које је спровео) прихватила организација ITTC (International Towing Tank Conference) и уобличила је у тзв. ITTC-57 препоруку коју и данас користи већина базена за моделска испитивања. Трећи син и главни помоћник Вилијама Фруда, Роберт Едмунд Фруд, наставио је очево дело са изванредним резултатима.

Вилијам Фруд је такође међу првима изучавао стабилитет брода при ваљању. На основу моделских испитивања и теоретског рада на проблему извео је закључке који и данас представљају полазну тачку нових истраживања.

Инжењер бродоградње и математичар, А.Н. Крилов је свакако најистакнутији руски научник који се бавио бродоградњом.

Бавио се магнетизмом, астрономијом, балистиком, математиком и геодезијом а у оквиру бродоградње проблемима пловности, стабилитета, ваљања и посртања, вибрацијама и навигацијом. У периоду док је управљао базеном за моделска испитивања сарађивао је са адмиралом Макаровим на решавању проблема наплављивости брода. Крилов је први (1896.) истакао проблем посртања брода и у раду "Нова теорија посртања брода на таласима и напони настали при овом кретању" понудио математички модел помоћу којег се ово кретање може одредити на једноставан начин са довољном тачношћу. Прославио се 1898. "Општом теоријом осцилаторних кретања брода на таласима", која је представљала прву значајну студију у овој области. Исте године постао је први странац који је примио Златну медаљу енглеског Краљевског друштва инжењера бродоградње (RINA).

Најзначајнији руски институт за моделска испитивања данас носи име Крилова.

Један од најистакнутијих инжењера бродоградње 20-ог века који потиче са америчког тла.

Рођен је у Вирџинији а школовао се на морнаричкој академији у Анаполису, САД и Гринвичу, у Енглеској. Током боравка у Британији одушевио се моделским испитивањима а посебно радовима В. Фруда и Р.Е. Фруда. Бавио се проблемима бродске хидродинамике а након што је морнаричке власти убедио у неопходност постојања базена за моделска испитивања, надгледао је пројектовање и изградњу прве институције те врсте у САД. Као резултат дугогодишњег рада и формирања огромне базе података, објављена је његова најпознатија књига "Брзина и снага бродова" која је доживела више реиздања. Тејлор је 1914. постављен за Главног конструктора америчке морнарице. На том месту је провео осам година током којих је изграђено 1000 бродова.

Највећи светски базен за моделска испитивања саграђен у Мериленду, САД, данас носи име Дејвида Тејлора.

Оснивач Катедре за бродоградњу на Машинском факултету у Београду.

Рођен је у Арменији, а школовао се на Одсеку за бродоградњу Политехничког института у Санкт Петерсбургу. Радио је као конструктор у руском Адмиралитету.

Хлитчијев се нашао међу многим Русима који су након Октобарске револуције и Грађанског рата у Русији нашли уточиште у Србији. Убрзо је постао наставник на Грађевинском факултету, где је држао предавања из предмета Отпорност материјала и Механика. 

Са професорем Стеваном Стевовићем 1948. основао је Катедру за бродоградњу и на њој је био први предавач за предмете Теорије брода и Чврстоћа брода. Низ перспективних млађих инжењера довео је до степена доктора наука, а новоосновану Катедру учврстио је довођењем нових наставника – Ненада Зрнића и Боривоја Рибара.

Објавио је низ научних радова, монографију "Поглавља из теорије еластичности", уџбеник "Поглавља из прорачуна бродских конструкција" итд.